Изложба слика Ђорђа Ковачева „Од чуруга до Чурунге“

У понедељак, 3. септембра  2018. године у галерији Атријум Библиотеке града Београда отворена је изложба слика Ђорђа Ковачева, под називом „Од Чуруга до Чурунге“. Изложба обухвата 14 слика у техници акрила на платну и два објекта.

 Инспирација за овај циклус зачета је током студија сликарства на Ликовној академији, када Ђорђе ради као асистент у конзерваторској екипи на археолошким локалитетима као цртач. Како сам каже, тада кроз његове руке пролази мноштво фрагмената орнаментисаних предмета, који остају дубоко урезани и сачувани у подсвести. „Нисам знао да ће се после тридесетак година поново јавити, продрети до свести и наметнути као предложак за ликовну трансформацију“, каже.

У међувремену, Ђорђе проучава најразличитије антрополошке студије о племенима Амазоније. Посебну пажњу посвћује студији о Абориџинима,Гезе Рахајма, која представља праву ризницу митова и архетипских матрица понашања. Као резултат свих тих искустава настао је циклус слика и објеката  „Од Чуруга до Чурунге“, у чијем загонетном називу се крије место у коме  су настајале  ове изузтне и загонетне слике, и назив абориџинске  реликвије од великог значаја за идентитет Абориџина.

Ђорђе Ковачев се поред сликарства активно бави музиком џез и блуз оријентације.

Изложбу је отворио  Светозар Мирков, академски вајар, а о Ђорђевим сликама говорио је и Стефан Цветковић, музиколог.

Светозар Мирков у предговору каталога написао је:

„ Сликарски опус ОД ЧУРУГА ДО ЧУРУНГЕ* Ђорђа Ковачева нам открива комплексну стваралачку личност. У искуствима филозофије, психологије и антропологије (Берђајев, Јунг, Рахајм) налази полазиште, а исходиште у рафинираном ликовном језику,  ослоњеном на знаке и архетипске симболе као манифестације колективно несвесног. То хотимично у сликама Ковачева је само у избору поузданог тематског ослонца и изражајних средстава за артикулацију ликовног концепта.

Сликарски поступак Ђорђа Ковачева није „препуштање стваралачкој стихији“у којој се случајности прихватају као коначна решења. Иако ове слике нису лишене експресије.

Уронивши у површину платна, Ковачев ствара неометан наративношћу садржаја који су били полазиште, негујући скрупулозно слику од првих слојева. Свестан чињенице да у уметности није важно ШТА него КАКО знаци и симболи који су били манифетација инспирације постају градивно средство слике-део ликовног језика, а њихово симболичко значење остаје у другом плану. Слике трепере.Сликарски опус ОД ЧУРУГА ДО ЧУРУНГЕ* Ђорђа Ковачева нам открива комплексну богатством цртежа, фактуре, облика и боја које ретко потпуно покривају површину. Најчешће испод боје која дефинише површине „просијава“ претходни слој или је флекама комплементарне боје, белом или тамнијим или светлијим тоновима исте боје оплемењена и таква доприноси богатству локовног језика и динамичности композиције.

 Искуство Пола Клеа дала је Ковачеву неопходну подршку за ликовну артикулацију овог концепта примереним ликовним средствима и наговестило пут ка налажењу сопственог израза.

Слике овог циклуса су као сновиђење, наизглед неповезаних елемената без међусобне интеракције, различитог стилског порекла. Но то су флешеви несвесног који стварају утисак да се слика овог тренутка догађа. Те појединачне визуелне сензације остварују међусобну припадност свешћу да су из истог извора. Нереално и не тражи оправдање. Овај добро осмишљен и доследно спроведен ликовни концепт лишен је ефемерија и недоречености.

Аутентичнот настаје у изолованости. Тако Чуруг није Ђорђев географски хендикеп него предност-гнездо његове аутентичности. Мађутим аутентичност у настајању и њена друштвена верификација се најчешће временски не поклапају што једино самоуверени и трпељиви могу поднети.

Завршни чин рада на слици за Ковачева је именовање слике. Тиме проширује значење слике, изводи посматрача из света ликовног језика и уводи у свет имагинације, враћајући га на почетне позиције с којих је аутор кренуо у сликарску авантуру.

 Неки уметници откривају нове истине а други омогућавају да их схватимо. Различитих визура-филозофских, антрополошких, ликовних, слике Ђорђа Ковачева позивају на дијалог са аутором и самим собом. Неком ће оне открити нове истине а некоме омогућити да их схвати. Ковачев није стваралац који је нашао трајно уточиште у првим назнакама сопственог стила и постао њихов заточеник. За њега је стварање непрестано трагање за новим средствима и формама изражавања. Циклус слика ОД ЧУРУГА ДО ЧУРУНГЕ је један од дуготрајних процеса истраживања овог аутора. Из овог циклуса је настао нови инспирисан Рунама, заснована на ликовним средствима која су била потка циклусу који је пред нама. Слике последњег циклуса који је у току, стекле су афирмацију у галерији Културног центра Нови Сад.

Трагајући за сопственом ЧУРУНГОМ Ђорђе Ковачев је остварио маштовит и ликовно богат опус. ЧУРУНГА Ђорђа Ковачева је, без сумње, његов алхемијски дух.“Светозар Мирков

* ЧУРУНГА је реликвија Абориџина значајна за њихов идентитет.

Још један надахнут  поглед на Ђорђеве слике  дао је Стефан Цветковић, музиколог:

„Већ дужи низ година сликарство Ђорђа Ковачева израз је потраге за личним духовним ослобођењем од стега хипертрофиране тривијалности савремене цивилизације. Испољавајући уверење да је савремена ликовна уметност – засићена модерним симболима и поступцима – изгубила потенцијал катарзичног дејства, Ковачев свој ескапистички ликовни одмак чини у правцу искорачења из дискурса одређеног актуелним тенденцијама, упућујући се ка самим изворима ликовног изражавања као пунктовима нетакнуте чистоће, али и обећавајућим предлошцима за успостављање нове естетике и дејства уметности. Трагајући за исходиштима ликовности, односно за првим познатим сведочанствима човекове сублимације реалности, Ковачев у артефактима различитих првобитних култура и цивилизација проналази готово заборављену свежину и естетику. Уверен у то да „уметност” настала у освиту цивилизације под утицајем колективно несвесног јесте кадра да на изван-временој архетипској равни директно комуницира са савременим човеком, Ковачев настоји да је у својим ликовним транспозицијама функционализује као средство подстицања оних духовних импулса који човека катарзично окрећу ка његовој непомућеној суштини. У том погледу, као основне елементе свог ликовног израза Ђорђе Ковачев на платна поставља управо облике скривене у трезору колективно несвесног. Примордијални облици, поједностављене силуете животиња и ловаца налик на оне стваране у пећинама Ласко и Алтамира, форме абориџанских реликвија или стилизоване риболике представе фигура из Лепенског вира, све заједно унутар уметникових калеидоскопских композиција као архетипски симболи узбуркавају палимпсесте посматрачеве психе. Ковачев својом ликовном стратегијом као да успева да визуелизује колективно несвесно преводећи га у сферу естетске предочивости, изазивајући на тај начин конкретно дејство створених ликовних форми на посматрача. Међутим, игра са колективним несвесним се, осим у фигуралном аспекту, у његовим делима остварује и на колористичком плану, где се снажним бојеним третирањем површине платна или тек појединим акцентима изазива и задовољава иста она жеђ за колоритом коју су на својим артефактима (тотемима, амајлијама) утољавали и наши далеки преци верујући у магијска својства боје. У том контексту и сама фактура, као и аплицирани предмети само додатно појачавају асоцијативну везу са земљом, пећинским зидовима и свим оним првобитним просторима комуникације и ослобађања човековог креативног духа. Данас су ти простори трансформисани у слике Ђорђа Ковачева које савременој уметности нуде могући излаз из лавиринта хибридности, приближавајући уметност њеним коренима и њеној исходишној функцији. Ђорђе Ковачев стога, на овој изложби слике и поставља као артефакте који пред посматрачем зраче попут путоказа кадрих да га одведу далеко од свакидашњице презасићене нуспојавама савремене културе, дакле да га дејством архетипских симбола најпре приближе самоме себи. „

Изложба је отворена до 14. септембра

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - Изложба слика Ђорђа Ковачева „Од чуруга до Чурунге“. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja